Trajanje projekta
1. 9. 2015 – 28. 2. 2017.
Koncentracioni logor Sajmište bio je logor smrti za jevrejske i romske žene, decu i starce iz okupirane Srbije. Za samo šest nedelja, u aprilu i maju 1942, jevrejski zatočenici Sajmišta bili su sistematski ubijani u gasnom kamionu, koji je za tu namenu bio specijalno dopremljen iz Berlina. Smatra se da je u logoru Sajmište nastradalo preko 6000 Jevreja.
Više od 70 godina nije bilo detaljnijih podataka o žrtvama logora. Međutim, nedavno su arhivisti Istorijskog arhiva Beograda otkrili, prilikom revizije fondova, neobrađenu arhivsku građu, koja sadrži dokumentaciju i prijave smrti za više od 3000 beogradskih Jevreja ubijenih u logoru Sajmište. Motivisan ovim otkrićem, Istorijski arhiv Beograda je sa partnerima projekta inicirao je široku međunarodnu saradnju sa ciljem da se istraže savremena iskustva i metodologije, kako bi se pronađeni materijal obradio i predstavio javnosti na najbolji i najefektniji način.
Međunarodni projekat pod vođstvom Istorijskog arhiva Beograda
Osnovne aktivnosti projekta koji je realizovan od septembra 2015. do februara 2017. godine fokusirale su na saradnju i razmenu znanja i iskustava sa institucijama i vodećim stručnjacima širom Evrope u okviru polja kulture sećanja, istraživanja i edukacije o Holokaustu.
Polazeći od Holokausta u Srbiji kao neodvojivog dela zajedničkog evropskog iskustva i narativa o Holokaustu, posebna pažnja posvećena je evropskoj dimenziji Holokausta, te istorijskim poukama iz kojih su kasnije izrasle osnovne evropske demokratske tekovine poštovanja i čuvanja tolerancije, raznolikosti i ljudskih prava.
Šest međunarodnih manifestacija u Srbiji, Holandiji i Švedskoj
Kroz seriju od šest javnih manifestacija u Srbiji, Holandiji i Švedskoj u okviru kojih su održane konferencije, stručni seminari i radionice, vodeći srpski i međunarodni eksperti prezentovali i diskutovali su različite aspekte kulture sećanja, istraživanja i edukacije o Holokaustu, kao i izazove sa kojima se savremena Evropa suočava: antisemitizam, antiromizam, rasizam, diskriminacija, netolerancija i ksenofobija, nacionalizam, širenje neonacizma i ekstremne desnice, itd.
U okviru ovih manifestacija predstavljena je i nova baza podataka o zatočenicima logora na Sajmištu, izložba ”Oktobar 1941” kao i edukativni materijali ”Ester”.
Holokaust u Srbiji kao neodvojivi deo evropskog narativa o Holokaustu
Poseban akcenat stavljen je na razvijanje međunarodne saradnje sa relevantnim stručnim institucijama sa ciljem uspostavljanja dugoročne razmene iskustava iz oblasti komemoracije, istraživanja i edukacije o Holokaustu, kao i predstavljanja istorije Srbije u Drugom svetskom ratu, koja je van uskih stručnih krugova još uvek uglavnom nepoznata širom Evrope.
Na ovaj način projekat je doprineo širem sagledavanju Holokausta u evropskom kontekstu i daljem istraživanju njegovog ključnog uticaja na stvaranje univerzalnih vrednosti u posleratnoj Evropi, uključujući i izazove rastućih tendencija netolerancije, diskriminacije, antisemitizma i antiromizma sa kojima se Evropa danas suočava.
Konferencija u Beogradu
Otvaranje izložbe ”Oktobar 1941”
Konferencija u Amsterdamu
Konferencija u Novom Sadu
Pored Srbije, u programima manifestacija i aktivnostima projekta “Eskalacija u Holokaust”bili su uključeni stručnjaci i institucije iz: (po zbučnom redu) Austrije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Velike Britanije, Italije, Izraela, Mađarske, Makedonije, Nemačke, Poljske, Ukrajine, Holandije, Hrvatske, i Švedske
Rezultati projekta
Arhivska građa
do sada neobrađena arhivska građa o zatočenicima koncentracionog logora na Sajmištu sada je obrađena i dostupna on-lajn
Baza podataka o zatočenicima logora na Sajmištu dostupna je onlajn
U okviru projekta Istorijski arhiv Beograda je obradio do sada neobrađenu arhivsku građu o zatočenicima koncentracionog logora na Sajmištu (Judenlager Semlin). Kreirana je nova on-lajn baza podataka koja je sada dostupna naučnoj i široj javnosti.
Povezujući građu različitih arhivskih fondova, arhivisti Istorijskog arhiva Beograda su stvorili obimnu bazu podataka koja sadrži osnovne informacije o jevrejskim žrtvama ubijenim u koncentracionom logoru na Sajmištu, kao što su ime, prezime, ime oca, zanimanje, ali i podatke koji se tiču predratnog života beogradskih Jevreja.
Stvaranje baze podataka o žrtvama logora na Sajmištu je nastavak šire inicijative Istorijskog arhiva Beograda da se obrade i naučnoj i široj javnosti učine dostupnim podaci o žrtvama stradalim u nacističkim logorima u Beogradu, u okviru koje je pre par godina Istorijski arhiv Beograda radio na obradi podataka o žrtvama logora na Banjici.
Izložba ”Oktobar 1941”
o mesecu u kojem je zločin nad nedužnim civilima dostigao najveće razmere
Deo izložbe ”Oktobar 1941.”
Izložbu ”Oktobar 1941 – 31 dan zločina Holokausta, genocida i terora nacističke Nemačke i kolaboracionističke vlasti u Srbiji” su u okviru projekta pripremili partneri iz Centra za istraživanje i edukaciju o Holokaustu (CIEH) iz Beograda. Namera autora izložbe dr Milovana Pisarija i Nikole Radića Lucatija bila je da predstave priču o događajima u Srbiji tokom meseca oktobra 1941. godine u kojem je zločin nad nedužnim civilima dostigao najveće razmere, kada su streljački vodovi ubili hiljade Srba, Jevreja i Roma.
Mesec oktobar, takođe, predstavlja ključni period za Holokaust u Srbiji: on je istovremeno završetak prve faze – faze ubijanja jevrejskih muškaraca, i početak druge faze – faze interniranja i ubijanja jevrejskih žena i dece. U oktobru 1941. je, kako podsećaju autori, doneta odluka o osnivanju logora na Sajmištu.
U okviru aktivnosti projekta ”Eskalacija u Holokaust”, posetioci su imali priliku da izložbu posete u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu, a predstavljena je i na stručnim skupovima u Amsterdamu i Stokholmu.
Nastavni materijal ”Ester”
dramatizovane priče u formi grafičkih novela o predratnom životu Jevreja i stradanju u logoru na Sajmištu
Ilustracija iz grafičke novele ”Crveni automobil” iz zbirke ”Ester”
Ester je nastavni materijal čiji najvažniji deo predstavlja kolekcija dramatizovanih priča u formi grafičkih novela o životima i stradanju naših sugrađana koji su ubijeni u logoru na Sajmištu. Prateći priče iz perspektive dece, upoznajemo njihove porodice, život pre rata, i stradanje za vreme okupacije i tokom Holokausta. Bazirane na stvarnim istorijskim događajima i ličnostima, priče se oslanjaju se na arhivsku dokumentaciju, fotografije, svedočanstva i drugu istorijsku građu.
Autor koncepta je Miško Stanišić iz partnerske organizacije Teraforming . U toku rada na zbirci Ester konsultovani su stručnjaci iz Srbije, Nemačke, Austrije i Holandije, a na realizaciji je radio stručni tim sačinjen od istoričara, pedagoga, nastavnika, stručnjaka za jevrejsku kulturu i tradiciju, preživelih Holokausta, kao i grupa ilustratora iz Srbije i Holandije.
Grafičke novele, nastavni materijal, zbirka zadataka za učenike, uputstva za nastavnike, i niz dodatnih materijala kao što su mape, istorijske fotografije i dokumenti, infografike, hronološke prezentacije istorijskih događaja itd. dostupne su na veb prezentaciji Ester.rs na srpskom i engleskom jeziku.
Publikacija ”Eskalacija u Holokaust”
zbornik stručnih radova i prezentacija prikupljenih tokom 6 međunarodnih manifestacija
Publikacija ”Eskalacija u Holokaust” je zbirka odabranih radova, prezentacija i predavanja održanih u okviru projekta
Publikacija ”Eskalacija u Holokaust” je zbornik stručnih radova predstavnjenih i prikupljenih tokom konferencija, seminara i radionica održanim u okviru aktiviteta projekta. Radovi su objavljeni na jeziku na kojem su pisani, tako da su neki na engleskom, a neki na srpskom jeziku. Osim stručnih radova, u publikaciji”Eskalacija u Holokaust” možete pročitati više o projektu, aktivitetima, rezultatima i učesnicima na međunarodnim manifestacijama održanim tokom 18 meseci trajanja projekta.
Zbornik radova je publikacija Istorijskog arhiva Beograda koju je pripremio uređivački tim na čelu sa dr Vjeranom Pavlakovićem, šefom Odsjeka za kulturne studije Sveučilišta iz Rijeke.
Publikacija je dostupna u PDF formatu i kao onlajn ISSUU publikacija
Međunarodna saradnja
razmena iskustava, dobrih primera i prakse
Stručnjaci iz Srbije, Holandije, Švedske, Belgije i Hrvtske u Amsterdamu na stručnom skupu o izazovima pri stvaranju memorijalnih muzeja Holokausta
Međunarodne manifestacije organizovane u okviru projekta imale su za cilj razmenu znanja i iskustava, dobrih primera i prakse, ali i problema i prepreka sa kojima se u svom radu susreću stručnjaci i profesionalci na polju komemoracije, istraživanja i edukacije o Holokaustu. Zbog toga je u projektu posebna pažnja bila posvećena stvaranju mogućnosti da učesnici stvore nove kontakate kao preduslov razvijanja dugoročne saradnje između stručnjaka i institucija širom Evrope.
Osim predstavnika Srbije, na manifestacijama su učestvovali predstavnici iz (po azbučnom redu) Austrije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Italije, Mađarske, Makedonije, Nemačke, Poljske, Ukrajine, Velike Britanije, Holandije, Hrvatske i Švedske, kao i predstavnici jevrejske i romske zajednice.
Međunarodni učesnici su imali priliku da bolje upoznaju specifičnosti stradanja u Drugom svetskom ratu i Holokaust u Srbiji, spomenike, mesta sećanja, komemorativnu praksu, istraživanja srpskih stručnjaka, te iskustva i praksu u edukaciji o Holokaustu u Srbiji. S druge strane, domaći stručnjaci su imali priliku da sa kolegama razmene iskustva o savremenim trendovima u istraživanju, komemoraciji i edukaciji o Holokaustu u drugim zemljama. Između ostalog, zbog toga su u okviru međunarodnih manifestacija osim programa koji je bio otvoren za javnost (predavanja, radionice i izložba) organizovani i stručni skupovi sa specifičnim temama. Takav je bio i stručni skup ”Izazovi i dobri primeri u radu na stvaranju memorijalnog muzeja Holokausta” održan u Holandiji – zadatak koji upravo u isto vreme stoji pred stručnjacima u Amsterdamu, koji planiraju prvi Memorijalni muzej Holokausta u Holandiji, kao i u Beogradu, gde se razgovara o uređenju Starog sajmišta.
Međunarodne manifestacije u Srbiji, Holandiji i Švedskoj
Serija od šest međunarodnih manifestacija održana je u periodu od aprila 2016. do februara 2017.
Pored prezentacije baze podataka, izložbe i edukativnog materijala, svaka manifestacija je obrađivala dve glavne teme o kojima su diskutovali domaći i međunarodni eksperti: jednu koja se odnosi na Holokaust u Srbiji, i drugu koja tretira Holokaust u širem evropskim kontekstu, sa osvrtom na iskustva i praksu komemoracije, istraživanja i edukacije.
Pored toga, održane su i debate, radionice i predavanja koja se tiču nastave o Holokaustu, o Holokaustu kao zajedničkom evropskog istorijskom iskustvu i narativu, kao i o nizu aktuelnih evropskih izazova u suočavanju sa netolerancijom, antisemitizmom, antiromizmom i drugim temama.
Manifestacije su održane u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu (Srbija), Amsterdamu (Holandija) i Stokholmu (Švedska). Pročitajte više u rubrici ”Aktivnosti”.
Mesta i datumi su odabrani sa ciljem da se dani sećanja i mesta stradanja u Srbiji predstave međunarodnoj javnosti
Mesta i datumi održavanja međunarodnih manifestacija u Srbiji u okviru projekta su odabrani imajući na umu dane sećanja i mesta stradanja od posebnog značaja za Srbiju, koji su još uvek uglavnom nepoznati široj evroskoj publici. Tako su aktiviteti projekta bili usmereni na dva cilja: da doprinesu svojim sadržajem obeležavanje dana sećanja, i da stručnjacima iz inostranstva predstave istorijske događaje, spomenike, mesta sećanja i datume važne za istoriju Srbije u Drugom svetskom ratu.
Beograd
Manifestacija u Beogradu održana je u okviru obeležavanja Dana Beograda, i 22. aprila – Dana sećanja na žrtve Holokausta i genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, koji je posebno posvećen žrtvama ustaškog logora Jasenovac.
Niš
Manifestacija u Nišu je organizovana sa posebnim ciljem da se međunarodnoj javnosti predstavi istorija zloglasnog logora Crveni krst, Memorijalni kompleks 12. februar, poznatiji kao Logor na Crvenom Krstu, kao i mesta stradanja u okolini Niša, kakvo je Spomen park Bubanj;
Kragujevac
Manifestacija u Kragujevcu je održana kao doprinos projekta obeležavanju 21. oktobra – Dana sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, i sa ciljem da međunarodnoj javnosti predstavi kragujevački Spomen-muzej i memorijalni park, i stradanja nedužnih civila poznata kao Kragujevački oktobar.
Novi Sad
Manifestacija u Novom Sadu je organizovana kao doprinos projekta obeležavanju dva važna dana sećanja: 27. januara – Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, i sećanja na žrtve Novosadske racije kada su između 21. do 23. januara 1942. mađarski fašisti pobili nekoliko hiljada civila Srba, Jevreja i Roma.
Može se reći da je Holokaust u Jugoistočnoj Evropi, kada izuzmemo šačicu istraživača koji su se time bavili, Tera Inkognita – ne samo za širu javnost, nego čak i za kolege istoričare koji se bave Holokaustom.
Hoću da naglasim, da je veoma važno i potrebno pozivati istoričare, radnike institucijama i javnim ustanovama koje se bave Holokaustom, nastavnike, arhiviste i druge multiplikatore iz zapadne, centralne i istočne Evrope da dođu na jugoistok ovog našeg kontinenta da nauče više o Holokaustu ovde. A preko toga da nauče više i o istoriji ovog područja. Kroz manifestacije i stručne konferencije u okviru projekta “Eskalacija u Holokaust”svi su dobili priliku da mnogo nauče: oni izvan Srbije o Srbiji, o Holokaustu u Srbiji, a u okviru stručnih poseta arhivima, muzejima i spomenicima, sa izvrsnim vodičima, naučili su ne samo o tome kako se Holokaust odvijao u Srbiji, nego i o srpskoj istoriji uopšte.
Ostaje mi još da naglasim ono najvažnije: ostvareni su novi kontakti i započete su nove saradnje, razmenjena su iskustava na naučnom nivou. Učesnici su razgovarali o tokovima i pravcima istraživanja Holokausta u raznim delovima Evrope. Osim toga, razmenjena su iskustva i u praktičnom smislu: kakve probleme srećemo u raznim zemljama i kako se sa njima borimo, kako se sećamo i odajemo poštu žrtvama, i kako poučavamo o Holokaustu.
Dr Sanela Šmid, istoričar, Nirnberg (Nemačka)
(iz govora sa poslednje, šeste manifestacije u okviru projekta “Eskalacija u Holokaust” u Novom Sadu 25. januara 2017.)
Partneri u projektu
Istorijska pozadina
Koncentracioni logor Sajmište bio je logor smrti za jevrejske i romske žene, decu i starce iz okupirane Srbije. Za samo šest nedelja, u aprilu i maju 1942, jevrejski zatočenici Sajmišta bili su sistematski ubijani u gasnom kamionu, koji je za tu namenu bio specijalno dopremljen iz Berlina. Smatra se da je u logoru Sajmište nastradalo preko 6000 Jevreja.
Budućnost Sajmišta – Mesto sećanja
Na mestu bivšeg logora nikada nije sagrađen memorijalni centar niti muzej. Dugo vremena, mesto na kome se nalazio logor zbog nebrige bilo je u veoma lošem stanju.
Nedavno, Skupština grada Beograda je najavila plan izgradnje stalnog Memorijalnog kompleksa na mestu logora. Muzej žrtava genocida u Beogradu i novoosnovana Komisija za Memorijalni centar prave plan za izgradnju Centra i Muzeja, koja treba da počne 2017. godine.
Dovođenjem koncentracionog logora Sajmište u centar pažnje domaće i međunarodne stručne javnosti, i stvaranjem materijala koji će budući centar moći da koristi u svom radu, projekat ”Eskalacija u Holokaust” će svakako doprineti ovom važnom zadatku.
Pokrovitelji projekta
Projekat finansiran od strane:
Izvršne agencije za obrazovanje, audiovizuelne medije i kulturu (EACEA),
u okviru programa Evropske komisije
„Evropa za građane” – Strand 1: Evropsko sećanje
Projekat su podržali:
Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, i
Gradska uprava Grada Beograda – Sekretarijat za Kulturu
