Трајање пројекта
1. 9. 2015 – 28. 2. 2017.
Концентрациони логор Сајмиште био је логор смрти за јеврејске и ромске жене, децу и старце из окупиране Србије. За само шест недеља, у априлу и мају 1942, јеврејски заточеници Сајмишта били су систематски убијани у гасном камиону, који је за ту намену био специјално допремљен из Берлина. Сматра се да је у логору Сајмиште настрадало преко 6000 Јевреја.
Више од 70 година није било детаљнијих података о жртвама логора. Међутим, недавно су архивисти Историјског архива Београда открили, приликом ревизије фондова, необрађену архивску грађу, која садржи документацију и пријаве смрти за више од 3000 београдских Јевреја убијених у логору Сајмиште. Мотивисан овим открићем, Историјски архив Београда је са партнерима пројекта иницирао је широку међународну сарадњу са циљем да се истраже савремена искуства и методологије, како би се пронађени материјал обрадио и представио јавности на најбољи и најефектнији начин.
Међународни пројекат под вођством Историјског архива Београда
Основне активности пројекта који је реализован од септембра 2015. до фебруара 2017. године фокусирале су на сарадњу и размену знања и искустава са институцијама и водећим стручњацима широм Европе у оквиру поља културе сећања, истраживања и едукације о Холокаусту.
Полазећи од Холокауста у Србији као неодвојивог дела заједничког европског искуства и наратива о Холокаусту, посебна пажња посвећена је европској димензији Холокауста, те историјским поукама из којих су касније израсле основне европске демократске тековине поштовања и чувања толеранције, разноликости и људских права.
Шест међународних манифестација у Србији, Холандији и Шведској
Кроз серију од шест јавних манифестација у Србији, Холандији и Шведској у оквиру којих су одржане конференције, стручни семинари и радионице, водећи српски и међународни експерти презентовали и дискутовали су различите аспекте културе сећања, истраживања и едукације о Холокаусту, као и изазове са којима се савремена Европа суочава: антисемитизам, антиромизам, расизам, дискриминација, нетолеранција и ксенофобија, национализам, ширење неонацизма и екстремне деснице, итд.
У оквиру ових манифестација представљена је и нова база података о заточеницима логора на Сајмишту, изложба ”Октобар 1941” као и едукативни материјали ”Естер”.
Холокауст у Србији као неодвојиви део европског наратива о Холокаусту
Посебан акценат стављен је на развијање међународне сарадње са релевантним стручним институцијама са циљем успостављања дугорочне размене искустава из области комеморације, истраживања и едукације о Холокаусту, као и представљања историје Србије у Другом светском рату, која је ван уских стручних кругова још увек углавном непозната широм Европе.
На овај начин пројекат је допринео ширем сагледавању Холокауста у европском контексту и даљем истраживању његовог кључног утицаја на стварање универзалних вредности у послератној Европи, укључујући и изазове растућих тенденција нетолеранције, дискриминације, антисемитизма и антиромизма са којима се Европа данас суочава.
Конференција у Београду
Отварање изложбе ”Октобар 1941”
Конференција у Амстердаму
Конференција у Новом Саду
Поред Србије, у програмима манифестација и активностима пројекта “Ескалација у Холокауст”били су укључени стручњаци и институције из: (по збучном реду) Аустрије, Белгије, Босне и Херцеговине, Велике Британије, Италије, Израела, Мађарске, Македоније, Немачке, Пољске, Украјине, Холандије, Хрватске, и Шведске
Резултати пројекта
Архивска грађа
до сада необрађена архивска грађа о заточеницима концентрационог логора на Сајмишту сада је обрађена и доступна он-лајн
База података о заточеницима логора на Сајмишту доступна је онлајн
У оквиру пројекта Историјски архив Београда је обрадио до сада необрађену архивску грађу о заточеницима концентрационог логора на Сајмишту (Јуденлагер Семлин). Креирана је нова он-лајн база података која је сада доступна научној и широј јавности.
Повезујући грађу различитих архивских фондова, архивисти Историјског архива Београда су створили обимну базу података која садржи основне информације о јеврејским жртвама убијеним у концентрационом логору на Сајмишту, као што су име, презиме, име оца, занимање, али и податке који се тичу предратног живота београдских Јевреја.
Стварање базе података о жртвама логора на Сајмишту је наставак шире иницијативе Историјског архива Београда да се обраде и научној и широј јавности учине доступним подаци о жртвама страдалим у нацистичким логорима у Београду, у оквиру које је пре пар година Историјски архив Београда радио на обради података о жртвама логора на Бањици.
Изложба ”Октобар 1941”
о месецу у којем је злочин над недужним цивилима достигао највеће размере
Део изложбе ”Октобар 1941.”
Изложбу ”Октобар 1941 – 31 дан злочина Холокауста, геноцида и терора нацистичке Немачке и колаборационистичке власти у Србији” су у оквиру пројекта припремили партнери из Центра за истраживање и едукацију о Холокаусту (ЦИЕХ) из Београда. Намера аутора изложбе др Милована Писарија и Николе Радића Луцатија била је да представе причу о догађајима у Србији током месеца октобра 1941. године у којем је злочин над недужним цивилима достигао највеће размере, када су стрељачки водови убили хиљаде Срба, Јевреја и Рома.
Месец октобар, такође, представља кључни период за Холокауст у Србији: он је истовремено завршетак прве фазе – фазе убијања јеврејских мушкараца, и почетак друге фазе – фазе интернирања и убијања јеврејских жена и деце. У октобру 1941. је, како подсећају аутори, донета одлука о оснивању логора на Сајмишту.
У оквиру активности пројекта ”Ескалација у Холокауст”, посетиоци су имали прилику да изложбу посете у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду, а представљена је и на стручним скуповима у Амстердаму и Стокхолму.
Наставни материјал ”Естер”
драматизоване приче у форми графичких новела о предратном животу Јевреја и страдању у логору на Сајмишту
Илустрација из графичке новеле ”Црвени аутомобил” из збирке ”Естер”
Естер је наставни материјал чији најважнији део представља колекција драматизованих прича у форми графичких новела о животима и страдању наших суграђана који су убијени у логору на Сајмишту. Пратећи приче из перспективе деце, упознајемо њихове породице, живот пре рата, и страдање за време окупације и током Холокауста. Базиране на стварним историјским догађајима и личностима, приче се ослањају се на архивску документацију, фотографије, сведочанства и другу историјску грађу.
Аутор концепта је Мишко Станишић из партнерске организације Тераформинг . У току рада на збирци Естер консултовани су стручњаци из Србије, Немачке, Аустрије и Холандије, а на реализацији је радио стручни тим сачињен од историчара, педагога, наставника, стручњака за јеврејску културу и традицију, преживелих Холокауста, као и група илустратора из Србије и Холандије.
Графичке новеле, наставни материјал, збирка задатака за ученике, упутства за наставнике, и низ додатних материјала као што су мапе, историјске фотографије и документи, инфографике, хронолошке презентације историјских догађаја итд. доступне су на веб презентацији Ester.rs на српском и енглеском језику.
Публикација ”Ескалација у Холокауст”
зборник стручних радова и презентација прикупљених током 6 међународних манифестација
Публикација ”Ескалација у Холокауст” је збирка одабраних радова, презентација и предавања одржаних у оквиру пројекта
Публикација ”Ескалација у Холокауст” је зборник стручних радова представњених и прикупљених током конференција, семинара и радионица одржаним у оквиру активитета пројекта. Радови су објављени на језику на којем су писани, тако да су неки на енглеском, а неки на српском језику. Осим стручних радова, у публикацији”Ескалација у Холокауст” можете прочитати више о пројекту, активитетима, резултатима и учесницима на међународним манифестацијама одржаним током 18 месеци трајања пројекта.
Зборник радова је публикација Историјског архива Београда коју је припремио уређивачки тим на челу са др Вјераном Павлаковићем, шефом Одсјека за културне студије Свеучилишта из Ријеке.
Публикација је доступна у PDF формату и као онлајн ISSUU публикација
Међународна сарадња
размена искустава, добрих примера и праксе
Стручњаци из Србије, Холандије, Шведске, Белгије и Хрвтске у Амстердаму на стручном скупу о изазовима при стварању меморијалних музеја Холокауста
Међународне манифестације организоване у оквиру пројекта имале су за циљ размену знања и искустава, добрих примера и праксе, али и проблема и препрека са којима се у свом раду сусрећу стручњаци и професионалци на пољу комеморације, истраживања и едукације о Холокаусту. Због тога је у пројекту посебна пажња била посвећена стварању могућности да учесници створе нове контакате као предуслов развијања дугорочне сарадње између стручњака и институција широм Европе.
Осим представника Србије, на манифестацијама су учествовали представници из (по азбучном реду) Аустрије, Белгије, Босне и Херцеговине, Италије, Мађарске, Македоније, Немачке, Пољске, Украјине, Велике Британије, Холандије, Хрватске и Шведске, као и представници јеврејске и ромске заједнице.
Међународни учесници су имали прилику да боље упознају специфичности страдања у Другом светском рату и Холокауст у Србији, споменике, места сећања, комеморативну праксу, истраживања српских стручњака, те искуства и праксу у едукацији о Холокаусту у Србији. С друге стране, домаћи стручњаци су имали прилику да са колегама размене искуства о савременим трендовима у истраживању, комеморацији и едукацији о Холокаусту у другим земљама. Између осталог, због тога су у оквиру међународних манифестација осим програма који је био отворен за јавност (предавања, радионице и изложба) организовани и стручни скупови са специфичним темама. Такав је био и стручни скуп ”Изазови и добри примери у раду на стварању меморијалног музеја Холокауста” одржан у Холандији – задатак који управо у исто време стоји пред стручњацима у Амстердаму, који планирају први Меморијални музеј Холокауста у Холандији, као и у Београду, где се разговара о уређењу Старог сајмишта.
Међународне манифестације у Србији, Холандији и Шведској
Серија од шест међународних манифестација одржана је у периоду од априла 2016. до фебруара 2017.
Поред презентације базе података, изложбе и едукативног материјала, свака манифестација је обрађивала две главне теме о којима су дискутовали домаћи и међународни експерти: једну која се односи на Холокауст у Србији, и другу која третира Холокауст у ширем европским контексту, са освртом на искуства и праксу комеморације, истраживања и едукације.
Поред тога, одржане су и дебате, радионице и предавања која се тичу наставе о Холокаусту, о Холокаусту као заједничком европског историјском искуству и наративу, као и о низу актуелних европских изазова у суочавању са нетолеранцијом, антисемитизмом, антиромизмом и другим темама.
Манифестације су одржане у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду (Србија), Амстердаму (Холандија) и Стокхолму (Шведска). Прочитајте више у рубрици ”Активности”.
Места и датуми су одабрани са циљем да се дани сећања и места страдања у Србији представе међународној јавности
Места и датуми одржавања међународних манифестација у Србији у оквиру пројекта су одабрани имајући на уму дане сећања и места страдања од посебног значаја за Србију, који су још увек углавном непознати широј евроској публици. Тако су активитети пројекта били усмерени на два циља: да допринесу својим садржајем обележавање дана сећања, и да стручњацима из иностранства представе историјске догађаје, споменике, места сећања и датуме важне за историју Србије у Другом светском рату.
Београд
Манифестација у Београду одржана је у оквиру обележавања Дана Београда, и 22. априла – Дана сећања на жртве Холокауста и геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, који је посебно посвећен жртвама усташког логора Јасеновац.
Ниш
Манифестација у Нишу је организована са посебним циљем да се међународној јавности представи историја злогласног логора Црвени крст, Меморијални комплекс 12. фебруар, познатији као Логор на Црвеном Крсту, као и места страдања у околини Ниша, какво је Спомен парк Бубањ;
Крагујевац
Манифестација у Крагујевцу је одржана као допринос пројекта обележавању 21. октобра – Дана сећања на српске жртве у Другом светском рату, и са циљем да међународној јавности представи крагујевачки Спомен-музеј и меморијални парк, и страдања недужних цивила позната као Крагујевачки октобар.
Нови Сад
Манифестација у Новом Саду је организована као допринос пројекта обележавању два важна дана сећања: 27. јануара – Међународног дана сећања на жртве Холокауста, и сећања на жртве Новосадске рације када су између 21. до 23. јануара 1942. мађарски фашисти побили неколико хиљада цивила Срба, Јевреја и Рома.
Може се рећи да је Холокауст у Југоисточној Европи, када изузмемо шачицу истраживача који су се тиме бавили, Тера Инкогнита – не само за ширу јавност, него чак и за колеге историчаре који се баве Холокаустом.
Хоћу да нагласим, да је веома важно и потребно позивати историчаре, раднике институцијама и јавним установама које се баве Холокаустом, наставнике, архивисте и друге мултипликаторе из западне, централне и источне Европе да дођу на југоисток овог нашег континента да науче више о Холокаусту овде. А преко тога да науче више и о историји овог подручја. Кроз манифестације и стручне конференције у оквиру пројекта “Ескалација у Холокауст”сви су добили прилику да много науче: они изван Србије о Србији, о Холокаусту у Србији, а у оквиру стручних посета архивима, музејима и споменицима, са изврсним водичима, научили су не само о томе како се Холокауст одвијао у Србији, него и о српској историји уопште.
Остаје ми још да нагласим оно најважније: остварени су нови контакти и започете су нове сарадње, размењена су искустава на научном нивоу. Учесници су разговарали о токовима и правцима истраживања Холокауста у разним деловима Европе. Осим тога, размењена су искуства и у практичном смислу: какве проблеме срећемо у разним земљама и како се са њима боримо, како се сећамо и одајемо пошту жртвама, и како поучавамо о Холокаусту.
Др Санела Шмид, историчар, Нирнберг (Немачка)
(из говора са последње, шесте манифестације у оквиру пројекта “Ескалација у Холокауст” у Новом Саду 25. јануара 2017.)
Партнери у пројекту
Историјска позадина
Концентрациони логор Сајмиште био је логор смрти за јеврејске и ромске жене, децу и старце из окупиране Србије. За само шест недеља, у априлу и мају 1942, јеврејски заточеници Сајмишта били су систематски убијани у гасном камиону, који је за ту намену био специјално допремљен из Берлина. Сматра се да је у логору Сајмиште настрадало преко 6000 Јевреја.
Будућност Сајмишта – Место сећања
На месту бившег логора никада није саграђен меморијални центар нити музеј. Дуго времена, место на коме се налазио логор због небриге било је у веома лошем стању.
Недавно, Скупштина града Београда је најавила план изградње сталног Меморијалног комплекса на месту логора. Музеј жртава геноцида у Београду и новооснована Комисија за Меморијални центар праве план за изградњу Центра и Музеја, која треба да почне 2017. године.
Довођењем концентрационог логора Сајмиште у центар пажње домаће и међународне стручне јавности, и стварањем материјала који ће будући центар моћи да користи у свом раду, пројекат ”Ескалација у Холокауст” ће свакако допринети овом важном задатку.
Покровитељи пројекта
Пројекат финансиран од стране:
Извршне агенције за образовање, аудиовизуелне медије и културу (EACEA),
у оквиру програма Европске комисије
„Европа за грађане” – Странд 1: Европско сећање
Пројекат су подржали:
Министарство културе и информисања Републике Србије, и
Градска управа Града Београда – Секретаријат за Културу
