Важан датум
Септембар 1943 – нацисти су ухапсили последње холандске Јевреје и и депортовали их у логоре смрти. Укупно 104.000 холандских Јевреја убијено је у Холокаусту.
Манифестација III
21-22. септембар 2016. АМСТЕРДАМ
Учесници из:
Website:
NIOD
Website:
National Holocaust Museum / Hollandsche Schouwburg
Website:
The Dutch Resistance Museum
Website:
Anne Frank House
Website:
National Committee 4th and 5th May
Размена искустава и идеја
Другог дана програма, 22. септембра, одржан је стручни симпозијум у којем су учествовали гости из Србије, Белгије, Шведске, Хрватске и домаћини из Холандије. Симпозијум је одржан у простору старог Холандског театра (Hollandsche Schouwburg) који је данас музеј и место сећања на жртве Холокауста.
Модератор двочасовне дебате био је Мишко Станишић.
Лизбет ван де Хорст (Liesbeth van der Horst), директорица Музеја холандског покрета отпора (The Dutch Resistance Museum) објаснила је како је иницијатива ветерана покрета отпора током 1980-их довела до оснивања Музеја, а говорила је и о актуелним изазовима везаним за финансирање рада Музеја.
Анемик Гринголд (Annemiek Gringold) је говорила о идејама и плановима везаним за Холандски национални музеј Холокауста (National Holocaust Museum) које је управо у фази настајања. На питање како решити дилему представљања локалне националне историје Холокауста у оквирима ширег европског контекста Гринголд је одговорила да сматра да се кроз истицање специфичности Холокауста у Холандији даје прави допринос ширем европском наративу и контексту.
Левин Рау (Levine Rouw) координатор међународних пројеката Куће Ане Франк из Амстердама (The Anne Frank House) дискутовао је дилему како приказати целину обимне и компликоване историје Холокауста која се односи на велику групу људи кроз личну и појединачну причу.
Др Ерик Сомерс (Erik Somers) историчар из Института за студије рата, Холокауста и геноцида (NIOD) истакао је како је важно на самом почетку имати јасну идеју да ли се прави меморијални центар или музеј или комбинација једног и другог.
Др Питер Лагру (Pieter Lagrou) професор историје на Универзитету у Бриселу (Université Libre de Bruxelles) је подвукао важност стављања јасне границе између историјских чињеница и фикције при стварању едукативних материјала и програма радионица, како у музејима тако и у другим формама учења о Холокаусту.
Нилс Виткамп (Niels Weitkamp), саветник за едукацију у Националном комитету 4. и 5. мај из Амстердама (National Committee 4th and 5th May) је нагласио да је битно одредити јасну циљну групу и поруку коју циљној групи треба пренети – било да је у питању порука везана за сећање и комеморацију, или је она едукативног карактера и фокусира на грађанскa и људска права, или на едукацију о Холокаусту.
Невена Бајалица из Куће Ане Франк у Амстердаму и суоснивач НВО мреже Тераформинг, описала је позадину и актуелни процес планирања перманентног меморијалног центра на Сајмишту у Београду.
Др Милан Кољанин, из Института за савремену историју из Београда и члан Комисије за утврђивање програмске концепције и давање предлога модела управљања Меморијалним комплексом на „Старом београдском сајмишту” истакао је да се у сваком случају локална историја Холокауста мора ипак објаснити у контексту ширег европског контекста Холокауста, а да се европски контекст Холокауста мора поставити у шири контекст Другог светског рата. Проналажење правог баланса између ова три оквира један је од карактеристичних изазова у раду на стварању изложби, музеја и места сећања, истакао је Др Кољанин.
Никола Радић Луцати, из Центра за истраживање и едукацију о Холокаусту је говорио о актуелној и историјској перспективи Јеврејске заједнице у Србији у односу на процес стварања перманентног меморијалног центра на Сајмишту.
Мишко Станишић, креативни директор НВО мреже Тераформинг, и Лизбет ван де Хорст (Liesbeth van der Horst), директорица Музеја холандског покрета отпора су закључили како су се у току стварања едукативних материјала намењеним ученицима у Србији, односно Холандији, суочили са веома сличним дилемама, те како је размена искустава на овом пољу веома драгоцена.
Учесници симпозијума су се сложили да је разговор био веома занимљив, користан и инспиративан. Остварени су неки нови контакти, а размена идеја и знања свакако ће свим учесницима послужити у будућем раду.
Холандски музеј Холокауста (National Holocaust Museum) управо је у настајању. Пројекат креирања музеја иницирала је и финансира Јеврејска заједница Холандије. Пројекат води Анемик Гринголд (Annemiek Gringold), која је уједно и члан Радне групе за музеје и меморијалне центре у Међународној алијанси за сећање на Холокауст – IHRA (IHRA Museums and Memorials Working Group). Пошто за сада нема довољно средстава за стварање комплетног музеја, планирано је да се радови на уређењу простора, те концепт и поставка музеја развијају и више фаза, са циљем да се за 3-4 године тај процес заврши.
Анемик Гринголд је у простору будућег музеја примила делегацију из Србије, и остале госте из Белгије, Хрватске и Шведске. Музеј се налази у простору бивше школе (Hervormde Kweekschool) у којој су се одиграли драматични догађаји за време окупације. У то време, у суседном дворишту су била затворена јеврејска деца пре депортације у логор Вестерборг. Чланови покрета отпора су кроз школско двориште успели да прокријумчаре 600 јеврејске деце и на тај начин их спасу из нацистичких канџи.
Од раније постоји један други музеј, преко пута са друге стране улице, у старом театру који је служио као привремени центар за окупљање ухапшених Јевреја пре депортације у камп Вестерборг, и даље у логоре смрти. Тај музеј зове се ”Холандски театар” (Hollandsche Schouwburg). Музеј Холандски театар спада у ширу музеолошку целину познату као ”Јеврејска културна четврт Амстердама” заједно са Јеврејским историјским музејем, Дечјим јеврејским музејом, Португалском синагоготом, Јеврејском библиотеком Етс Хаим (најстаријом још увек активном јеврејском библиотеком на свету) и Дигиталним јеврејским спомеником.
Музеј Холандски театар је до сада био најважнији део Јеврејске културне четврти Амстердама који је био посвећен Холокаусту. Са настајањем новог Холандскох музеја Холокауста, како нам је објаснила Анемик Гринголд, створен је простор да се Холокауст у Холандији представи из два угла. Немоћ, ексклузија и геноцид биће представљени у старом театру, односно Музеју Холандски театар, док ће нада, спас и храброст бити представљени у новом Музеју Холокауста у бившој школи. Пошто је цео пројекат иницијатива Јеврејске заједнице Холандије, концепт и саржај одражаваће јеврејску перспективу према Холокаусту. Но циљна група је шира, и обухвата и јеврејску и нејеврејску популацију, како из Холандије, тако и многобројне посетиоце Амстердама из иностранства, те наравно школску омладину и студенте.
За децу – из дечје перспективе
Радионица: поставка ”за јуниоре” Музеја холандског покрета отпора
У Музеју холандског покрета отпора (The Dutch Resistance Museum) госте је примила директорица музеја Лизбет ван де Хорст (Liesbeth van der Horst). Музејску поставку ”за јуниоре” представила је кураторка Карлин Мец (Karlien Metz).
Учесници програма ”Ескалација у Холокауст”, имали су прилику да прођу кроз радионицу и упознају се са педагошком методологијом поставке. Концепт се заснива на идеји да се кроз личне приче четворо деце представе типичне различите перспективе и искуства Другог светског рата у Холандији. Након више година интензивног истраживања, стручњаци музеја су пронашли одговарајуће примере базиране на сведочанствима четворо преживелих који су у време рата били деца.
ХЕНК је обичан холандски дечак који, иако је Холандија окупирана, нема посебан став о дешавањима око њега. Он сматра да је рат узбудљив, али и страшан. Хенк упркос свему живи релативно миран живот, иде у школу и игра се са другарима.
Девојчица ЕВА је Јеврејка, и проживела је тешке дане антијеврејских мера, сакривања и депортацију у логор. Успела је да преживи и врати се у Холандију након рата.
Дечак ЈАН је син припадника покрета отпора, чије искуство је испуњено страхом и бригом за оца који је противник окупације и активан члан покрета отпора. Јан је морао да се скрива код породица симпатизера покрета отпора да га нацисти не пронађу.
НЕЛИ је ћерка активног холандског нацисте, и као четрнаестогодишња девојчица и сама припадник нацистичког подмладка. Нели је проживела понижења и срамоту након рата, јер су њену породицу сматрали издајницима.
У простор поставке се улази кроз ”времеплов” који посетиоце путем анимација и видео снимака постепено враћа у 1990-те, 1980-те, 1970-те, све до почетка Другог светског рата. Из ”времеплова” се излази на ”трг” који окружују четири кућице у које се може ући. Већина предмета у кућицама су заправо део интерактивног мултимедијалног интерфејса који посетиоци слободно истражују. Правећи сопствене изборе, посетиоци на изглед и сами учествују у историјским догађајима и животима четири главна јунака, чије судбине пратимо у време пре, за време и после рата.
Како нам је кураторка Карлин Мец објаснила, ове четири приче репрезентују најтипичније перспективе и судбине становника Холандије у време рата. Намерно су изабрана два дечака и две девојчице, а кроз њихове приче приказане су карактеристичне улоге жртве, помагача, посматрача и колаборатора.
Посебно одељење посвећено је личним причама из других делова света, из бивших холандских колонија, али и са других места, као што су приче деце из Русије, Украјине, Велике Британије и Немачке.
Оно што је посебно занимљиво је да се на крају изложбе посетиоци сусрећу са четворо главних ликова ових прича – али у данашње време, јер они су сада стари људи који живе у Холандији. Посетиоци могу гледати видео интервјуе и чути њихова размишљања о рату, и актуелним проблемима друштва као што су питања њудских права, дискриминације, третмана избеглица итд. Поучени сопственим искуствима, и историјским поукама из Другог светског рата, ови сведоци који су рат преживели као деца, данас као стари људи посетиоцима скрећу пажњу на опасности које са собом носи нетолеранција и ксенофобија. Чињеница да децу чије смо приче упознали можемо видети као стварне људе који и данас живе у Холандији свакако многоструко појачава веродостојност поставке, и оставља дубок утисак на посетиоце.
Кућа Ане Франк
Симбол и узор познат у целом свету
Кућа Ане Франк у Амстердаму је данас музеј и центар за едукацију. Кућу у којој се некада сакривала породица Ане Франк посетило је од 1960 године више од 26.000.000 (двадесет и шест милиона!) посетилаца из целог света.
Одељење за едукацију Куће Ане Франк бави се развијањем метода и наставних средстава за учење о толеранцији, људским правима, о антисемитизму и холокаусту, како у Холандији, тако и кроз међународну сарадњу.
Ото Франк, Анин отац и оснивач Фондације, имао је визију да Кућа Ане Франк не буде само музеј, већ да постане међународни омладински центар. Нјегова жеља је била да то буде место за дијалог, где би млади људи могли да се окупљају, место које служи као опомена из прошлости, али фокусирано на будућност.
Кућа Ане Франк је активна у целом свету, па тако и у Србији. Моментално се у Србији налазе изложбa ”Читамо и пишемо са Аном Франк”, коју је за употребу у Србији адаптирао и превео Тераформинг. Такође, ту је и изложба ”Историја за данас”. А почео је и рад на едукативним материјалима о антисемитизму које је развила Кућа Ане Франк, а у Србији се имплементирају у сарадњи са ОЕБС-ом, министарствима Владе Републике Србије, јеврејском заједницом и другим партнерима.
Рефлексије и закључци
Након посете музеју, учесници пројекта ”Ескалација у Холокауст” су имали прилику да се сретну са Јан Ерик Дубелманом (Jan-Erik Dubbelman), директором међународног оделења Куће Ане Франк. Циљ овог састанка био је пре свега заокруживање амстердамског дела програма ”Ескалација у Холокауст” и његова анализа. У једночасовном разговору са Дубелманом учесници су представили своје рефлексије протеклих два дана програма, те изнели лична виђења о томе која најважнија искуства са собом носе након посете Амстердаму. Сви су истакли значај размене искустава, идеја и знања са колегама из различитих делова Европе, као и стварање нових контаката. Програм је био занимљив и инспиративан, а укупна организација манифестације веома успешна.
Још првог дана програма, за учеснике је приређено стручно вођење кроз Институту за студије рата, Холокауста и геноцида (NIOD) у Амстердаму.
Институт је основан 8. маја 1945. године као ратни и војни архив, са задатком да кроз независна истраживања обради историју Другог светског рата у Холандији и у бившим холандским колонијама. Од 1999. године Институт је део Холандске академије наука и уметности (KNAW).
2010. године NIOD је обједињен са Центром за студије Холокауста и геноцида (CHGS) и од тада ради као Институту за студије рата, Холокауста и геноцида (NIOD).
Зграду у француском ренесансном стилу у којој је Институт данас смештен изградио је 1890. године богати трговац дуваном након пожара који је делимично уништио суседну кућу.
1921. године зграду је откупила немачка банка Deutsche Bank. За време рата зграду је користила немачка окупациона команда града. Након рата зграда је конфискована од немачких власника као део ратне одштете, и од тада је у власништву холандске државе.
Учесници програма имали су прилику да обиђу архив, библиотеку, канцеларије и неке просторије које су делимично сачуване у свом пређашњем облику, као нпр купатило на последњем спрату зграде. У великој и луксузној канцеларији коју данас користи директор Института приређен је ручак за госте.
Фотографије:
у боји: Мишко Станишић
црно-беле: Никола Радић Луцати