Трајање пројекта
1. 9. 2015 – 28. 2. 2017.
ЕСКАЛАЦИЈА У ХОЛОКАУСТ
ОД СТРЕЉАЧКИХ ВОДОВА ДО ГАСНОГ КАМИОНА КОНЦЕНТРАЦИОНОГ ЛОГОРА НА САЈМИШТУ:
ДВЕ ОДЛУЧУЈУЋЕ ФАЗЕ ХОЛОКАУСТА У СРБИЈИ
У оквиру пројекта Историјски архив Београда је обрадио до сада необрађену архивску грађу о заточеницима концентрационог логора на Сајмишту (Јуденлагер Семлин). Креирана је нова он-лајн база података која је сада доступна научној и широј јавности.
Повезујући грађу различитих архивских фондова, архивисти Историјског архива Београда су створили обимну базу података која садржи основне информације о јеврејским жртвама убијеним у концентрационом логору на Сајмишту, као што су име, презиме, име оца, занимање, али и податке који се тичу предратног живота београдских Јевреја.
Стварање базе података о жртвама логора на Сајмишту је наставак шире иницијативе Историјског архива Београда да се обраде и научној и широј јавности учине доступним подаци о жртвама страдалим у нацистичким логорима у Београду, у оквиру које је пре пар година Историјски архив Београда радио на обради података о жртвама логора на Бањици.
Изложбу ”Октобар 1941 – 31 дан злочина Холокауста, геноцида и терора нацистичке Немачке и колаборационистичке власти у Србији” су у оквиру пројекта припремили партнери из Центра за истраживање и едукацију о Холокаусту (ЦИЕХ) из Београда. Намера аутора изложбе др Милована Писарија и Николе Радића Луцатија била је да представе причу о догађајима у Србији током месеца октобра 1941. године у којем је злочин над недужним цивилима достигао највеће размере, када су стрељачки водови убили хиљаде Срба, Јевреја и Рома.
Месец октобар, такође, представља кључни период за Холокауст у Србији: он је истовремено завршетак прве фазе – фазе убијања јеврејских мушкараца, и почетак друге фазе – фазе интернирања и убијања јеврејских жена и деце. У октобру 1941. је, како подсећају аутори, донета одлука о оснивању логора на Сајмишту.
У оквиру активности пројекта ”Ескалација у Холокауст”, посетиоци су имали прилику да изложбу посете у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду, а представљена је и на стручним скуповима у Амстердаму и Стокхолму.
Естер је наставни материјал чији најважнији део представља колекција драматизованих прича у форми графичких новела о животима и страдању наших суграђана који су убијени у логору на Сајмишту. Пратећи приче из перспективе деце, упознајемо њихове породице, живот пре рата, и страдање за време окупације и током Холокауста. Базиране на стварним историјским догађајима и личностима, приче се ослањају се на архивску документацију, фотографије, сведочанства и другу историјску грађу.
Аутор концепта је Мишко Станишић из партнерске организације Тераформинг . У току рада на збирци Естер консултовани су стручњаци из Србије, Немачке, Аустрије и Холандије, а на реализацији је радио стручни тим сачињен од историчара, педагога, наставника, стручњака за јеврејску културу и традицију, преживелих Холокауста, као и група илустратора из Србије и Холандије.
Графичке новеле, наставни материјал, збирка задатака за ученике, упутства за наставнике, и низ додатних материјала као што су мапе, историјске фотографије и документи, инфографике, хронолошке презентације историјских догађаја итд. доступне су на веб презентацији Ester.rs на српском и енглеском језику.
Зборник радова, презентација и предавања која су одржали стручњаци из Србије и из иностранства на 6 манифестација, прикупио је и обрадио уређивачки тим пројекта на челу са стручњацима Одсјека за културне студије Свеучилишта из Ријеке.
Ускоро више детаља…
1. 9. 2015 – 28. 2. 2017.
Серија од шест међународних манифестација одржана је у периоду од априла 2016. до фебруара 2017.
Поред презентације базе података, изложбе и едукативног материјала, свака манифестација је обрађивала две главне теме о којима су дискутовали домаћи и међународни експерти: једну која се односи на Холокауст у Србији, и другу која третира Холокауст у ширем европским контексту, са освртом на искуства и праксу комеморације, истраживања и едукације.
Поред тога, одржане су и дебате, радионице и предавања која се тичу наставе о Холокаусту, о Холокаусту као заједничком европског историјском искуству и наративу, као и о низу актуелних европских изазова у суочавању са нетолеранцијом, антисемитизмом, антиромизмом и другим темама.
Манифестације су одржане у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду (Србија), Амстердаму (Холандија) и Стокхолму (Шведска).
Више о програму и учесницима можете прочитати у рубрици ”Активности” (или кликните на линкове на мапи).
Концентрациони логор Сајмиште био је логор смрти за јеврејске и ромске жене, децу и старце из окупиране Србије. За само шест недеља, у априлу и мају 1942, јеврејски заточеници Сајмишта били су систематски убијани у гасном камиону, који је за ту намену био специјално допремљен из Берлина. Сматра се да је у логору Сајмиште настрадало преко 6000 Јевреја.
Више од 70 година није било детаљнијих података о жртвама логора, све док архивисти Историјског архива Београда нису приликом ревизије фондова 2015. године открили необрађену архивску грађу која садржи документацију и пријаве смрти за више од 3000 Јевреја убијених у логору Сајмиште. Мотивисан овим открићем, Историјски архив Београда иницирао је пројекат ”Ескалација у Холокауст” као широку међународну сарадњу са циљем да се истраже савремена искуства и методологије, како би се пронађени материјал обрадио и представио јавности на најбољи и најефектнији начин.
На месту бившег логора никада није саграђен меморијални центар нити музеј. Дуго времена, место на коме се налазио логор због небриге било је у веома лошем стању.
Недавно, Скупштина града Београда је најавила план изградње сталног Меморијалног комплекса на месту логора. Музеј жртава геноцида у Београду и новооснована Комисија за Меморијални центар праве план за изградњу Центра и Музеја, која треба да почне 2017. године.
Довођењем концентрационог логора Сајмиште у центар пажње домаће и међународне стручне јавности, и стварањем материјала који ће будући центар моћи да користи у свом раду, пројекат ”Ескалација у Холокауст” ће свакако допринети овом важном задатку.
Пројекат финансиран од стране:
Извршне агенције за образовање, аудиовизуелне медије и културу (EACEA),
у оквиру програма Европске комисије
“Европа за грађане” – Странд 1: Европско сећање
Пројекат су подржали:
Министарство културе и информисања Републике Србије, и
Градска управа Града Београда – Секретаријат за Културу
